26. Maj. 2014.
Obraćanje predsjedavajućeg Predsjedništva BiH Bakira Izetbegovića na „Forumu za prosperitet i zapošljavanje u Bosni i Hercegovini“
Ekselencije, dame i gospodo, izuzetno mi je zadovoljstvo učestvovati u ovom forumu. Zahvaljujem delegaciji Evropske unije za organizovanje ovog skupa.

Veoma mi je drago da su danas s nama zamjenik premijera Republike Turske, gospodin Ali Babacan, i ministar vanjskih poslova Savezne Republike Njemačke, gospodin Frank Walter Steinmeier. Vaše prisustvo i podrška mnogo nam znače. Bosna i Hercegovina sigurno može da primijeni mnoge lekcije i iskustva izuzetno uspješnih modela razvoja Njemačke i Turske.

 

Ovo je odlična prilika da ovdje okupljeni predstavnici vlasti, ekonomske, političke, građanske, akademske, poslovne i medijske zajednice, zajedno definišu perspektive i strategiju društveno-ekonomskog razvoja naše zemlje. U fokusu razvoja Bosne i Hercegovine u narednom periodu sigurno se moraju naći sljedeći ciljevi:

 

1. Osnaživanje makroekonomske stabilnosti, smanjenjem nivoa javnih rashoda, unapređenje javnih finansija i bolji pristup izvorima finansiranja, posebno za mala i srednja preduzeća.

2. Povećanje konkurentnosti ekonomije, poboljšanjem kompetencija ljudskih resursa, razvoj naučne, tehnološke i poslovne infrastrukture, te uspostavljanje jedinstvenog tržišta i ekonomskog prostora.

3. Zapošljavanje, naročito bržim kreiranjem radnih mjesta, razvojem malih i srednjih preduzeća, efikasnijim funkcionisanjem tržišta rada i prilagođavanjem obrazovnog sistema potrebama tržišta. 

4. Privlačenje direktnih stranih investicija, posebno kvalitetnijom prezentacijom naših komparativnih prednosti i potencijala, te unapređenje regulatornog okvira i ambijenta za investiranje.

5. Ruralni razvoj i brži razvoj poljoprivrede.

6. Razvoj energetskih potencijala, posebno obnovljivih izvora energije.

7. Unapređenje transportne infrastrukture i komunikacija.

8. Unapređenje upravljanja okolišem i zaštite okoliša.

9. Jačanje socijalne zaštite i veća socijalna uključenost.

10. Ubrzavanje procesa integracije u Evropsku uniju.

 

Ono što nam u ovom trenutku treba jeste paket konkretnih, realnih i ostvarljivih politika i mjera za postizanje ovih ciljeva u narednih osam godina. Da bismo osigurali njihovu realizaciju i izvore finansiranja, to mora biti paket oko kojeg postoji puni i održiv dugoročni konsenzus domaćih političkih, socijalnih i ekonomskih partnera – ali koji ima i podršku Evropske unije, Međunarodnog monetarnog fonda, Svjetske banke, Evropske banke za razvoj i obnovu i drugih međunarodnih partnera. To je onda pravi ugovor za razvoj i prosperitet Bosne i Hercegovine.

 

Mi u Bosni i Hercegovini želimo održiv, efikasan i socijalno pravedan razvoj koji je u interesu sadašnjih i budućih generacija. Želimo izgraditi dinamičnu ekonomiju zasnovanu na znanju i inovacijama – ekonomiju s više boljih radnih mjesta i većom društvenom jednakošću.

 

Nedavno sam rekao da u Bosni i Hercegovini u narednih osam godina mora biti kreirano 100.000 novih radnih mjesta. Tu viziju možemo ostvariti ako iskoristimo prednosti koje imamo i prilike koje nam se pružaju. Bosna i Hercegovina ima odličan geografski položaj, koji odlikuje blizina Evropske unije i mediteranskih tržišta. Imamo raznovrsne i bogate prirodne resurse, uključujući nezagađeno zemljište i povoljan klimat.

 

Pred nama je velika šansa za razvoj energetskog sektora, ekoturizma, organske poljoprivrede, prerade drveta i biomase. Imamo mogućnost zadovoljenja vlastitih potreba hranom, ali i izvoza hrane – naročito organskih proizvoda za koje postoji velika potražnja na evropskom tržištu. Posjedujemo kvalitetnu radnu snagu, istraživački i menadžerski kadar u zemlji i dijaspori, etablirane domaće kompanije koje imaju iskustvo poslovanja širom svijeta.

 

Siguran sam da kvalitetnim nastupom možemo privući strane investicije, te otvoriti nova tržišta našim kompanijama u inozemstvu. Moramo voditi odgovornu ekonomsku politiku, izgraditi racionalan i funkcionalan administrativni aparat koji će služiti potrebama građana i privrede, a ne sam sebi.

 

To podrazumijeva smanjenje troškova i obima javne administracije na svim nivoima, racionalizaciju, otklanjanje preklapanja, preispitivanje ekonomske opravdanosti, svrsishodnosti i učinka pojedinih agencija i institucija, zaustavljanje rastrošnosti, te uspostavljanje kriterija za ocjenu odgovornosti i učinka kadrova na rukovodećim pozicijama u javnim institucijama i preduzećima.

 

Ostvarene budžetske uštede, akumulirani višak dobiti javnih preduzeća i višak javnih prihoda nad rashodima, trebamo usmjeriti u fondove za razvoj i zapošljavanje, posebno u grantove i povoljne kredite za razvoj malih i srednjih preduzeća u onim sektorima u kojima imamo komparativne prednosti i potencijale.

 

Moramo krenuti u odlučan obračun s korupcijom i privrednim kriminalom, izvršiti reviziju privatizacije i poštovanja privatizacijskih ugovora, ispitati porijeklo imovine, osigurati da tužilaštva i sudovi ubrzaju krivično procesuiranje slučajeva korupcije, privrednog kriminala, poreznih utaja, i malverzacija u procesu privatizacije, moramo biti efikasniji u naplati poreza i doprinosa.

 

Potrebno je ubrzati i pojednostaviti početak poslovanja i investiranja. Primjera radi, trenutno se procedura za registraciju novog preduzeća sastoji od 11 koraka i traje oko 37 dana, po čemu je naša zemlja od Svjetske banke rangirana na 174. mjestu u svijetu. Tu proceduru treba skratiti na jedan dan, a to se može postići uspostavom institucije koja će pružati sve usluge na jednom mjestu.

 

Treba preduzeti i niz mjera za poboljšanje poslovnog ambijenta i okruženja, ukloniti razne administrativne barijere i pojednostaviti regulatorni okvir za poslovanje, naročito za plaćanje poreza i doprinosa, dobijanje građevinskih dozvola i knjiženje imovine, smanjiti parafiskalna i poreska opterećenja privrede, posebno u sferi doprinosa, te uvesti olakšice i podsticaje za mala i srednja preduzeća.

 

Naš pravosudni sistem mora biti efikasniji i brži u procesuiranju privrednih sporova i prinudnom izvršenju ugovornih obaveza, kako bi se osigurao veći stepen zaštite investicija i kako bi investitori bili sigurniji u svoje odluke o investiranju u našu zemlju. Primarna odgovornost za sprovođenje potrebnih reformi je naravno na domaćim političkim akterima, ali potreban je i odlučniji pristup Evrope.

 

Situacija u kojoj se nalazimo zahtjeva promjenu odnosa i pristupa – i nas u Bosni i Hercegovini, i naših prijatelja u Evropi. Ne tražimo spuštanje ljestvice, niti tražimo izmjenu uslova i obaveza. Jasno nam je da moramo prihvatiti sva pravila u pravnoj stečevini Evropske unije. Međutim, ono što može da bude predmet elastičnijeg pristupa Evropske unije jeste kada i kako ćemo da ispunimo te obaveze.

 

Najveća pomoć koju bi nam Evropska unija u ovom trenutku mogla pružiti jeste da nam odmah odobri status kandidata, te da što prije otpočnemo pregovore po pojedinim poglavljima. Sve trenutne preduslove za našu kandidaturu trebalo bi prebaciti u pregovore po poglavljima u statusu kandidata. Time bi trenutni zastoj bio otklonjen, a sve neophodne reforme, uključujući i ustavne reforme, postale bi predmet pregovora u okviru pojedinih poglavlja koja se na njih odnose.

 

Počnimo s onim obavezama koje u ovom trenutku možemo ispuniti i oko kojih možemo postići unutrašnji dogovor, a one teže ostavimo za kasnije. To je fleksibilnost koju Evropa može pokazati kako bi nam omogućila da ubrzamo proces pristupanja. Bosna i Hercegovina to zaslužuje.

 

Dragi prijatelji, današnji forum održava se u izuzetno teškom trenutku za Bosnu i Hercegovinu. U proteklim danima našu zemlju pogodila je prirodna nesreća katastrofalnih razmjera. Tek u narednim sedmicama ćemo imati precizne procjene i analize ukupnih privatnih i javnih materijalnih šteta i ekonomskih gubitaka prouzrokovanih ovom nesrećom.

 

Međutim, već sada se može reći da su te štete i gubici ogromni, i da će se mjeriti u milijardama konvertibilnih maraka. Prema prvim izvještajima, 44 općine u Bosni i Hercegovini i Brčko distrikt, sa blizu 1,7 miliona ljudi, pogođeni su poplavama i klizištima. Desetine hiljada naših građana ostale su bez svojih domova i egzistencije, potopljene su stotine firmi i poljoprivrednih zemljišta, uništeni su putevi, mostovi, željeznička mreža, škole i mnogi drugi privatni i javni objekti.

 

Situacija u pogođenim područjma izuzetno je teška i složena, i zahtjeva od svih institucija vlasti da se uključe u sanaciju šteta i otklanjanje posljedica ove nesreće. Morat ćemo izraditi nacionalni plan obnove pogođenih područja. Taj plan morat će sadržavati kratkoročne, srednjoročne i dugoročne mjere koje je potrebno preduzeti na svim nivoima vlasti.

 

Svaka priča o budućem razvoju Bosne i Hercegovine mora početi oporavkom i obnovom pogođenih područja. Vijeće ministara BiH, te vlade dva entiteta i Brčko distrikta, zajedno sa općinama i kantonima, treba zajednički da sačine procjenu nastalih šteta, kao i analizu potreba i prioriteta u procesu obnove, te da na osnovu tih parametara pripreme sveobuhvatan nacionalni plan obnove, koji će biti proizvod unutrašnjeg dogovora institucija na svim nivoima i koji će imati podršku Evropske unije i drugih relevantnih međunarodnih institucija.

 

Angažirat ćemo sva raspoloživa i dostupna domaća finansijska sredstva i materijalne resurse za realizaciju tog plana oporavka i obnove. Ali, svjesni smo da će potrebe biti mnogo veće od naših mogućnosti. Zato smo odlučili da – čim se za to steknu potrebni preduslovi – organizujemo međunarodnu donatorsku konferenciju kojom bi prikupili sredstva koja ne možemo iznaći iz domaćih izvora.

 

Bit će nam potrebna pomoć iz fondova Evropske unije, kao i od prijateljskih zemalja. Bez obzira na činjenicu što Bosna i Hercegovina trenutno nema kandidatski status i nije u procesu pretpristupnih pregovora, mi očekujemo da će članice Evropske unije pokazati humanost, solidarnost i dobru volju tako što će našoj zemlji omogućiti pristup, između ostalih, i sredstvima iz Fonda solidarnosti Evropske unije, posebno imajući u vidu šire regionalne implikacije ove prirodne nesreće.

 

Koristim se i ovom prilikom da zahvalim članicama Evropske unije, kao i drugim susjednim i prijateljskim zemljama, za pomoć u proteklim danima. U ovim teškim trenucima, našoj zemlji, svim njenim građanima i institucijama, potrebno je jedinstvo. Ova prirodna nesreća nas je ujedinila i nanovo probudila vjekovni duh Bosne i Hercegovine – duh solidarnosti i saradnje. Bosanskohercegovačka nacija je vitalna i izdržljiva. U svojoj historiji prebrodila je nesreće i teže od ove. Siguran sam da će se ponovo podići – i da ćemo zajedno obnoviti sve što je ova prirodna nesreća uništila. 

 

Hvala vam za pažnju!